Přidat EnviWeb k oblíbeným odkazům
RSS kanályMobilní verze EnviWeb.cz

Beograd - modré a zelené město

01.04.2012  |  61× přečteno      vytisknout článek 

Beograd - modré a zelené město

Dunav i Sava

Iako leži na dve velike reke, Beograd još uvek nije u potpunosti sišao na svoje rečne obale. Dužina rečnih obala Beograda je 200 km. Na tom području se nalazi 16 rečnih ostrva, od kojih su najpoznatija: Ada Ciganlija, Veliko ratno ostrvo i Gročanska ada.

Po dužini (2850 km) i razgranatosti sliva (120 pritoka) Dunav je jedna od većih svetskih reka, a u Evropi druga posle Volge. Dunava kroz Srbiju protiče sa svojih 588 km, plovan je celim tokom i predstavlja prirodnu vezu sa Nemačkom, Austrijom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom. Područjem Beograda, Dunav protiče u dužini od 60 km od Starih Banovaca do Grocke.

Reka Sava, duga 945 km, područjem Beograda protiče u dužini od 30 km, uzvodno od Obrenovca do Ušća. Svih 207 km toka kroz Srbiju ima perspektivu da dobije status međunarodnog plovnog puta zadovoljavajuće kategorije, i tako poveže Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Republiku Srpsku i Srbiju. Ušće Save u Dunav, ispod Kalemegdana je na nadmorskoj visini od 68 metara.

Mapa na:

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1830

Nalazi se na samom ušću Save u Dunav i od davnina je predstavljalo značajnu vojno-stratešku tačku osvajanja ili odbrane Beograda. Tako su Turci, prilikom prve opsade Beograda, 1521. godine, sa ovog ostrva napadali Beogradsku tvrđavu. Karađorđevi ustanici, 1806. prilikom oslobađanja Beograda, ostrvo su koristili za vojne potrebe. Slično su činili i austrougarski vojnici prilikom pohoda na Beograd, 1915.

Na Velikom ratnom ostrvu danas se nalaze vikendice i bašte zaljubljenika u prirodu, a na gornjem špicu omiljena zemunska plaža Lido. Akvatorija i teritorija Velikog ratnog ostrva su stanište prirodnih retkosti, retkih i ugroženih vrsta ptica, a takođe predeo izuzetnih morfoloških i geoloških tvorevina.

Zeleni Beograd

Foto na:

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1822

Beograd važi za jednu od najzelenijih prestonica u Evropi, jer raspolaže velikim prirodnim oazama kako na obodima, tako i nedaleko od samog centra grada.

U šumama na obodu Beograda žive desetine vrsta retkih ptica. Kao spomenik prirode, u Beogradu su evidentirana i zaštićena 182 pojedinačna stabla. Zeleno blago Beograda ima površinu preko 4.000 hektara.

Posebno su zaštićeni sledeći objekti i prostorne celine:
- Botanička bašta "Jevremovac" - spomenik prirode sa preko 250 drvenih vrsta i 300 zeljastih biljaka
- Banjička šuma - ornitološki rezervat ptica selica
- Veliko ratno ostrvo - kao rezervat migratorne ornitofaune
- Pionirski park - zaštićena okolina spomenika kulture Starog dvora
- Kalemegdan - zaštićena okolina Beogradske tvrđave i Zoološki vrt
- Topčider i Košutnjak - kao kulturno-istorijska celina
- Zemunski park - kao zaštićena okolina spomenika kulture

Botanička bašta

Botanička bašta "Jevremovac" je jedinica Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Osnovana je 1874. odlukom Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije, na predlog Josifa Pančića, koji je bio i njen prvi upravnik. Godine 1889. godine kralj Milan Obrenović poklonio je imanje (koje je nasledio od svog dede Jevrema) Velikoj školi u Beogradu za Botaničku baštu, ali pod uslovom da se zove "Jevremovac". Na tom mestu i pod tim imenom nalazi se i danas. Foto:http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1826

Botanička bašta se prostire na površini od oko 5 hektara, gde se na otvorenom prostoru nalazi preko 250 vrsta drveća i žbunja, domaćih, evropskih i egzotičnih biljaka, a ukupan biljni fond danas čini oko 500 drveta, žbunja i zeljastih biljaka. Botanička bašta obuhvata pored otvorenih površina, Staklenu baštu i prostorije Instituta za botaniku (upravna zgrada, herbar, biblioteka, slušaonica, laboratorije).

Staklena bašta, podignuta 1892. godine, pokriva prostor od 500 m2. U vreme kada je građena predstavljala je jednu od najvećih i najlepših staklenih bašti u ovom delu Evrope. U Staklenoj bašti se gaje brojne tropske i suptropske vrste biljaka od kojih treba pomenuti: Phoenix Canariensis, Chamaerops Humilis, Cereus Peruvinianus...

Herbarijum sadrži bogatu zbirku biljaka sa Balkanskog poluostrva i čitave Evrope koja broji oko 120.000 herbarijumskih tabaka i preko 300.000 eksikata. Biblioteka jedna je od najstarijih i najbogatijih na ovim prostorima. Pored 200 naučnih i stručnih časopisa sadrži i preko 6.000 knjiga.

Otvorena je za posetioce tokom godine od 1. maja do 1. novembra (09.00-19.00).

Ada Ciganlija

Na reci Savi, u neposrednoj blizini ušća u Dunav, na udaljenosti od samo 4 km od centra Beograda, nalazi se negdašnje ostrvo, a sada poluostrvo Ada Ciganlija. Obrasla gustom listopadnom šumom, prošarana proplancima i livadama, Ada je postala najveće, najlepše i najposećenije izletište, kupalište i odmaralište Beograđana. Foto:http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1834

Neki hroničari naziv ovog ostrva pronalaze u složenici keltskih reči singa (ostrvo) i lia (podvodno zemljište), pa se tako došlo do reči singalija od koje će u kasnijoj transkripciji nastati reč ciganlija. Ada je kao retko prirodno bogatstvo bila zapažena još od Karađorđa i kneza Miloša Obrenovića, pa je 1821. proglašena za državno dobro, što je i danas. Donja i gornja pregrada na rukavcu reke Save izgrađene su 1967. godine, pa je tako Beograd dobio jedinstveno jezero, dugo 4,2 km, sa prosečnom širinom 200 m, i dubinom 4-6 m. U dane letnje sezone dnevno se ovde kupa ili na drugi način rekreira i do 300.000 posetilaca. Ukupna površina Ade Ciganlije, sa Adom Međicom i akvatorijumom, iznosi 800 hektara.

Ada Ciganlija je nesumnjivo jedan od centralnih ekoloških punktova, jer zahvaljujući blagotvornoj kombinaciji uticaja vodenih površina i šumskih kompleksa Ada ima neobično specifičnu mikroklimu, koja se odlikuje povećanom vlažnošću vazduha i nešto nižim letnjim dnevnim temperatirama u odnosu na ostale delove grada. Glavna klimatogena vegetacija Ade su hrastove i brestove šume. Sredinom prošlog veka ona je bitno obogaćena unošenjem američke topole i zelenog jasena. Najdivljiji delovi prekriveni su nekultivisanom vegetacijom, što otežava prolaz, ali i podstiče istraživačku strast i avanturistički duh poluostrva. Ada Ciganlija obiluje životinjskim svetom, pri čemu su najbrojnije zajednice ptica, posebno divljih pataka i galebova, ali i fazana i prepelica. Ada je, takođe, jedno od retkih "gradskih" mesta gde još uvek u prirodi možete videti srnu, ili zeca.

Plaža oko Savskog jezera je u celosti uređena i opremljena neophodnim infrastukturnim objektima, pa je jedna od najvećih i najlepših plaža na veštačkim jezerima u Evropi. Voda Savskog jezera je toplija od rečne i čistija i jezero je pogodno za masovnu rekreaciju. Savsko jezero svojim položajem, kvalitetom vode, opremljenošću objekata i dužinom staza je veoma pogodno za vrhunska takmičenja na mirnim vodama. Jezero je pogodno za plivanje, veslanje, kajak, vaterpolo, skokove u vodu, jedrenje na dasci i druge sportove, pa je na njemu održano više svetskih i domaćih prvenstava.

Na Adi Ciganliji ima i preko 50 različitih sportskih terena na otvorenom, među kojima je i golf teren i žičara za skijanje na vodi. Postoje fudbalski teren, teniski, rukometni, odbojkaški i košarkaški tereni, kao i igrališta za bejzbol, ragbi i hokej na travi. Tu su i tereni za odbojku na pesku i akva soker, a od ekstremnih sportova: bandži džamp, veštačka stena i peintbol. Za ribolovce tu je i jezero Ada safari.

Ada Ciganlija je kulturno-zabavni centar Beograda, posebno u letnjem periodu. Organizuju se brojne manifestacije u kojima učestvuju najpoznatiji književnici, dramski i estradni umetnici, kulturno-umetnička društva, horovi, orkestri i amateri iz raznih oblasti. Ugostiteljsku ponudu Ade čini više desetina restorana u rustik-stilu, splav-restorana i kućica na vodi, koji svojim sadržajem čuvaju i neguju boemsku tradiciju Beograda. Na ulazu su parking-prostor za hiljadu vozila i marina u Čukaričkom rukavcu, pogodna za pristajanje čamaca, jahti i manjih brodova. Posetiocima Ade Ciganlije stoje na raspolaganju i prodavnice, prostori za piknik, kuglana, mini-golf, kočije sa konjima, turistički vozić, pedaline i sandoline za vožnju jezerom, kao i eko-brod na električni pogon.

JP "ADA CIGANLIJA"
Ada Ciganlija 2, tel. 354-4634, 354-1117, www.adaciganlija.rs

Košutnjak

Park-šuma i gradsko izletište Košutnjak prostire se na površini od 330 hektara, na nadmorskoj visini od 250 m. Šuma listopadnog i četinarskog drveća ispresecana je mnogobrojnim stazama.

Verovatno je ime Košutnjak nastalo zbog košuta, kojih je nekad ovde bilo. Sve do 1903. gusta šuma bila je zatvoreno dvorsko lovište, a potom je Košutnjak otvoren i za građane.

U Košutnjaku su i dva posebno uređena kompleksa: Pionirski grad, sportsko-rekreativni centar, i Filmski grad sa kompleksom ateljea i drugih objekata i uređaja za proizvodnju filmova. Sportsko-rekreativni centar "Košutnjak" ima igrališta za fudbal, atletska takmičenja, odbojku, košarku, rukomet, pet otvorenih i jedan zatvoren bazen. Za ljubitelje skijanja u Košutnjaku radi letnja i zimska ski-staza. U podnožju brda, gde je nekada bilo lovište kneževske porodice Obrenović, nalazi se izvor Hajdučka česma.

Na Košutnjaku se nalaze i Kamp "Košutnjak", Hotel "Trim", kao i restorani "Košuta", "Golf", "Devetka", "Filmski grad" i "Panorama".

Topčider

Šumovit i lepo uređen park Topčider prostire se na 111.336 m2, u dolini Topčiderske reke, već 150 godina je jedno od najomiljenijih izletišta Beograđana. Naziv Topčider je turska reč, preuzeta iz persijskog jezika, i znači tobdžijska dolina. To je bilo mesto gde su Turci lili topove za napad na Beograd 1521. Uređenje Topčidera otpočeo je 1831. knez Miloš Obrenović gradnjom konaka, crkve, zatim kafane, kasarne i parka.

Foto:http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1846

U prvim decenijama 19. veka, ovaj predeo je bio pun vinograda i letnjikovaca imućnih ljudi. Na barovitom prostoru, u trski i rogozu, nikao je prvi park u Beogradu. O začecima parka postoji trag u zanimljivom dokumentu - pismu od 24. februara 1831. godine, u kome se, između ostalog, kaže: "Nikakva kola ne puštajte da preko Topčidera idu, da livade kvare". Oko Konaka kneza Miloša, između 1831. i 1833. posađeni su u nekadašnje krečane platani koji su i do danas sačuvani. Topčider su znalački zasadili češki vrtlari. Centralni deo, cvetni parter, kao simetrična kompozicija prema Miloševom konaku, završava se ispred kamenog obeliska (podignutog 1859) i tako je naglašen paradni karakter ovog dela.

Posle Drugog svetskog rata pristupilo se regulaciji Topčiderske reke, pa je i na taj način ovaj prirodni kompleks postao najposećenije izletište Beograđana. U ovom lepom, šumskom ambijentu, nalaze se i Topčiderska crkva, Dom garde, kao i nekoliko ugostiteljskih objekata.

ZDROJ:http://www.beograd.rs


Související články


Poslední diskuse k článku - 0 příspěvků celkem

přidej nový příspěvek

Zatím žádný příspěvek
můžete na tento článek reagovat jako první...


EnviWeb s.r.o. neručí a nenese zodpovědnost za obsah diskusních příspěvků, diskuse nemoderuje ani nerediguje. Diskusní příspěvky vyjadřují názor jejich autorů. EnviWeb s.r.o. si vyhrazuje právo odstraňovat diskusní příspěvky, a to zejména takové, které odporují dobrým mravům, porušují platné zákony ČR, poškozují dobré jméno serveru nebo obsahují neplacenou reklamu. Diskuse NEJSOU určeny pro dotazy na autory článků nebo redaktory EnviWebu.



Search
Partneři
ZmapujTo.cz
Fandíme EnviWebu
Výrobky a služby pro životní prostředí
Výrobky a služby pro životní prostředí
Partnerské časopisy
<< Předchozí Následující >>



Doporučujeme: Ekologove.cz - ekologie v každodenní praxi, EnviMarket.cz - nabídka výrobků a služeb, ZmapujTo.cz - hlášení podnětů od občanů, Nazeleno.cz - úspory energie, Inspirace v bydlení, Cena elektřiny, Dřevěné brikety, Palivové dřevo, Palivové dřevo, Palivové dřevo, Palivové dřevo, Palivové dřevo, Palivové dřevo


Enviweb s.r.o. využívá zpravodajství ČTK, jehož obsah je chráněn autorským zákonem.
Přepis, šíření či další zpřístupňování tohoto obsahu či jeho části veřejnosti,a to jakýmkoliv způsobem, je bez předchozího souhlasu ČTK výslovně zakázáno.
Copyright (2008) The Associated Press (AP) - všechna práva vyhrazena. Materiály agentury AP nesmí být dále publikovány, vysílány, přepisovány nebo redistribuovány.
Toplist