Přidat EnviWeb k oblíbeným odkazům
RSS kanályMobilní verze EnviWeb.cz

Přídovědecké muzeum v Bělehradě

31.05.2009  |  151× přečteno      vytisknout článek 

Přídovědecké muzeum v Bělehradě

Mineraloška zbirka

Kada je 1895. godine Zbirka osnovana, njen inicijalni fond činili su minerali preuzeti iz Velike škole. Danas sadrži oko 15.000 primeraka sa prostora bivše SFR Jugoslavije, Srbije, SSSR, Austrije, Švajcarske, Italije, Nemačke, Australije. Najveći deo materijala sakupljen je na terenu, a mnogobrojni primerci su dobijeni i razmenom sa drugim zbirkama, ili kao poklon. Pored atraktivnog izgleda, minerali i kristali imaju i izuzetan muzeološki i naučni značaj. Svojom lepotom ističu se primerci kvarca, ametista, malahita, granata i mnogi drugi. Među najlepšima su u celom Svetu poznati minerali iz rudnika Stari Trg (Trepča), koji se eksploatiše od XI veka, a odakle je nemački rudar Fridrih Šumaher u periodu 1945-1950. skupio oko 800 primeraka. U Zbirci se nalaze i srbijanit i jankovicit koji su 1995. godine otkriveni u okolini Kraljeva. Jadarit, po hemijskom sastavu veoma sličan izmišnjenom kriptonitu sa Supermenove planete, stigao je u Zbirku iz Jadra 2007. Meteoriti, glasnici iz svemirskih daljina predstavljaju značajan deo Zbirke. Najvredniji su jelički i sokobanjski, karakterističan po sastavu, i iz grupe najtežih meteorita dimitrovgradski koji je prečnika samo 45 cm a ima težinu od 100 kg.

Petrološka zbirka

Zbirka obuhvata primerke magmatskih, sedimentnih i metamorfnih stena koje izgrađuju geološku podlogu Balkanskog poluostrva, ali i primerke koji potiču iz drugih krajeva Evrope i Sveta. Nastala je 1901. godine od 1200 primeraka stena nekoliko zbirki (Topografska geologija Kraljevine Srbije Jovana Žujovića, Zbirka iz stare Srbije i Makedonije, Geološka zbirka iz Bosne i Hercegovine itd.) iz Velike škole. Danas obuhvata oko 15000 primeraka. Najstariji primerak potiče iz 1858. godine, a među prvim sakupljačima bili su Josif Pančić, Jovan Žujović, Savo Urošević i Petar S. Pavlović. Kroz više od 100 godina zbirka je značajno uvećana, prvenstveno primercima stena iz Srbije i Crne Gore. Ima muzeološki, naučni i edukativni značaj jer prikazuje raznovrsnost i složenost geološke podloge ovih prostora. Posebno su značajni: fonolit iz Beograda (retka stena u Svetu a i kod nas), skarn sa Kopaonika (jedna od najbolje razvijenih kontaktnih zona u Evropi), mikašist iz Caričinog grada kod Lebana (korišćen u izgradnji pomenutog antičkog naselja), granit iz Asuana u Egiptu gde se nalaze najstariji kamenolomi na svetu.

Paleobotanička zbirka

Najveći deo od ukupno 7600 primeraka u zbirci čine fosilzovani ostaci biljaka koje su u proteklih 400 miliona godina naseljavale kopno današnjeg Balkanskog poluostrva, ali se tu nalaze i fosili iz Nemačke, Indije i sa Jamajke. Zbirku je 1935. godine osnovao Pavle Ivanovič Černjavski (1892-1969), prvi kustos za paleobotaniku u istoriji Prirodnjačkog muzeja. Zastupljeni su primerci fosila iz gotovo svih geoloških perioda: devon, karbon, karbon-perm, trijas-jura, kreda, paleogen, neogen i pleistocen. Najveći broj potiče iz neogena (pre oko 25-1,8 miliona godina) a najmanji iz krede (pre oko 144-65 miliona godina). U pogledu geološkog vremena najstariji su primerci fosilizovanih biljaka iz devona (pre oko 400 miliona godina), a najmlađi iz pleistocena (Ledeno doba, pre 100-50 hiljada godina). Zbirka se pretežno sastoji od otisaka listova, mada su zastupljeni i otisci plodova, grančica i semena. Permineralizovani (okamenjeni) delovi biljaka zastupljeni su u manjem broju (delovi stabala, grana, šišarke borova), kao i okamenjeni unutrašnji delovi (kalupi) Equisetophyta (karbon, karbon-perm) i mumificirani listovi vrsta roda Salix (vrbe) iz Ledenog Doba.

Sastavni deo Zbirke je i herbarijum sa listovima savremenih egzotičnih drvenastih biljaka iz suptropskih i tropskih predela Južne i Severne Amerike, Karibskog regiona, Azije, Afrike i Australije, a koji je kao komparativni materijal neophodan za morfološku identifikaciju fosilizovanih ostataka listova.

Zbirka paleozojskih fosilnih beskičmenjaka

U Zbirci se nalazi oko 7000 fosilizovanih ostataka beskičmenjaka sa prostora jugoslovenskih zemalja, bivšeg SSSR-a, Velike Britanije, Francuske, Poljske, Češke i Australije. Ove životinje, od kojih većina nema srodnike u savremenoj fauni, živele su u paleozoiku (pre oko 530-250 miliona godina), jednom od najdužih vremenskih razdoblja u geološkoj istoriji Zemlje. Zbirka je jedna od najstarijih u Prirodnjačkom muzeju jer njen inicijalni deo čine primerci preuzeti 1901. godine iz Jestastveničkog kabineta Velike škole. Po broju primeraka pripada grupi najbogatijih paleontoloških muzejskih zbirki. Najzastupljeniji su fosili graptolita iz silura (pre oko 440-420 miliona godina), sakupljeni na različitim lokalitetima u istočnoj Srbiji. Iako malobrojni, primerci fosila trilobita iz zapadne Srbije (Družetić) i Češke, od izuzetnog su muzeološkog i naučnog značaja. U zbirci se nalazi i manja kolekcija mulaža (kopije originalnih primeraka) fosila tzv. Ediakara faune nađene na lokalitetu Ediakara (Ediacara Hills) u južnoj Australiji.

Graptoliti su morske životinjice koje su dobile ime po obliku tela koji podseća na hijeroglife (grapthos = natpis; litho = kamen). Osnova su za rekonstrukciju vremenskog i prostornog rasporeda i karakteristika uslova života u paleozoiku.

Trilobiti su izumrli zglavkari koji su u paleozoiku više od 300 miliona godina suvereno vladali morima i okeanima.

Ediakara fauna (pre oko 600-545 miliona godina) pravi je paleontološki kuriozitet jer su, što je veoma retko, sačuvani meki delovi tela. Čine je okamenjeni otisci tela životinjica koje samo po izgledu podsećaju na današnje meduze i crve ali nemaju srodnike ni među izumrlim niti među današnjim organizmima.

Zbirka mezozojskih fosilnih beskičmenjaka

Zbirku čini oko 10.000 primeraka fosila beskičmenjaka koji su živeli u mezozoiku (pre oko 250-65 miliona godina), geološkom dobu koje su obeležile burne i dramatične promene u izgledu zemljine površine i u sastavu živog sveta. Tu se nalazi izuzetno raznovrstan, brojan i dobro očuvan paleontološki materijal sakupljan tokom više od sto godina sa područja Balkana, Poljske, Francuske, Nemačke, Alžira, Libije i Iraka. Već u drugoj polovini XIX veka, na prvim geološkim terenskim eksurzijama, sakupljeni su fosili brahiopoda, školjaka, puževa i morskih ježeva. Prve primerke u Zbirci obrađivali su daleke 1905. Dimitrije Antula i Petar S. Pavlović, utemeljivači geologije i paleontolgije u Srbiji. Većina mezozojskih morskih organizama u recentnoj (savremenoj) fauni nema predstavnike i njihovi fosilni ostaci predstavljaju jedinstvene i neponovljive životne oblike koji svedoče o uslovima života toga doba. Poseban muzeološki, naučni i edukativni značaj imaju delovi Zbirke koji predstavljaju referentni matrijal za brojne monografske studije beskičmenjaka Srbije i Balkanskog poluostrva. Amoniti (slični današnjem nautilusu) iz jure sakupljeni u Đerdapskoj klisuri (profil Greben) predstavljaju tipski materijal za ovu grupu životinja u jugoistočnoj Evropi. Pored toga, prava su prirodnjačka retkost jer su jedini sačuvani primerci sa ovog lokaliteta koji je izgradnjom brane potopljen. Primerci korala iz donje krede pronađeni u istočnoj Srbiji su holotipovi na osnovu kojih su opisane nove vrste za nauku. Ljušture rudistnih školjki koje su dostizale veličinu i preko 1 m, otkrivene u istočnoj i zapadnoj Srbiji svedoče da su tu nekada postojali morski sprudovi.

Zbirka kenozojskih beskičmenjaka

Zbirka fosila beskičmenjaka koji su živeli u kenozoiku jedna je od najstarijih u Prirodnjačkom muzeju. Osnovao ju je 1895. akademik Petar S. Pavlović, prvi upravnik Muzeja. Najstariji primerci u geološkom pogledu potiču iz doba paleogena (starost preko 20 miliona godina), a sakupljeni su u Makedoniji. Najbrojniji su neogeni beskičmenjaci (starost do 15 miliona godina) sa teritorije Srbije. Tokom više od 100 godina materijal je sakupljan prvenstveno na terenima Srbije, ali i u drugim zemljama Balkanskog poluostrva, kao i u Austriji, Ruminiji i Madjarskoj. Po obimu Zbirka je jedna od najvećih, a zastupljeni su predstavnici različitih grupa beskičmenjaka. Najbrojniji (preko 400000 primeraka) su fosili mekušaca iz tercijara koji su živeli u morima i jezerima, dok je kopnenih mekušaca iz kvartara nađenih u lesnim i lesoidnim naslagama, znatno manje (oko 2000 primeraka, pretežno zastupljeni predstavnici mlađeg pleistocena starosti od nekoliko stotina hiljada godina). Izuzetno vredan deo Zbirke čine i primerci tercijarnih mekušaca koje je u jezerskim sedimentima na Kosovu i Metohiji pronašao kustos Muzeja Velimir Milošević. Zbirka kenozojskih beskičmenjaka ima značajnu istorijsku i naučnu vrednost jer svedoči o raznovrsnosti i složenosti faune toga doba. Poslužila je kao osnova za izradu edicije Geologija Srbije (1977), kao i brojnih doktorskih, magistarskih i monografskih radova iz oblasti stratigrafije, paleozoologije i paleoekologije, a u edukativnoj i izložbenoj delatnosti takodje ima značajnu ulogu.

Zbirka akademika Petra Stevanovića

Zbirka obuhvata preko 300000 fosilizovanih ostataka predstavnika beskičmenjaka pretežno tercijarne starosti sa teritorije Balkana, Češke, Austrije, Mađarske, Rumunije, Italije i Irana. Nastala je 1939. godine kao legat akademika Petra Stevanovića (1914-1999), koji je prve godine svog dugog radnog veka proveo u Prirodnjačkom muzeju. Najzastupljeniji su primerci iz neogena starosti do 15 miliona godina. Pored mekušaca u zbirci se nalaze fosilizovani ostaci predstavnika i drugih beskičmenjaka (trilobiti i krinoidi starosti do nekoliko stotina miliona godina), kao i mikrofauna i dr. U geološkom vremenu u zbirci su najmlađi predstavnici kvartarnih mekušaca (starost do nekoliko desetina hiljada godina). Kako je najveći deo svog radnog veka P. Stevanović proveo kao profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu, Zbirka sadrži i materijal sakupljan za izradu diplomskih radova studenata. Najznačajnije mesto u zbirci zauzimaju holotipovi taksona novih za nauku, kao i retke vrste. Veći deo Zbirke korišćen je za izradu edicije Geologija Srbije (1977), kao i drugih stručnih i naučnih radova, prvenstveno iz oblasti stratigrafije i paleontologije, a zatim paleoekologije, paleogeografije i dr.

Paleontološka zbirka Nadežde Krstić

Osnovana 1996, Zbirka je legat dr Nadežde Krstić, a čine je fosilizovani ostaci ostrakoda (ljušture u vidu dva ovalnobubrežasta kapka) koji su živeli u tercijaru (pre 50-2 miliona godina). Po svom obimu (preko 3.000000 primeraka) i sadržaju Zbirka je referentna za proučavanje ostrakoda južne Evrope iz doba tercijara. Materijal je sakupljan na širokom području srednje i južne Evrope, prvenstveno na Balkanskom poluostrvu. Kao komparativni materijal značajni su primerci koje je N. Krstić dobila razmenom sa stručnjacima iz drugih područja. Tu se naročito ističe materijal iz zemalja bivšeg SSSR-a, kao i iz Jadranskog mora koji su sakupili stručnjaci iz Italije. Posebnu naučnu vrednost predstavlja 250 holotipova, odnosno primerci na osnovu kojih su opisane do tada u nauci nepoznate vrste, kao i nekoliko rodova i tribusa i jedna podporodica. Velikom broju vrsta naučna imena su data po značajnim ličnostima, kao na primer po Josifu Pančiću (Reticulocandona pančići), Nikoli Tesli (Cypria teslae), Mihajlu Pupinu (Qinghaicypris pupini), Mihajlu Petroviću Alasu (Caspiola alasi), Milošu Crnjanskom (Ilyocpris crnjanski), Lazi Kostiću (Neglecandona kostići), ili po lokalitetu na kome su nađene: Cyprideis singiduni (Beograd), Caspiola beočini (Beočin), Semicytherura slavonica (Slavonija), Moenocypris montenegrina (Crna Gora), Candona strumice (Strumica), Candona corinthi (Korint), Candona hvosnoica (Hvosno-srednjovekovni naziv za severni deo Metohije).

(Neglecandona kostići), ili po lokalitetu na kome su nađene: Cyprideis singiduni (Beograd), Caspiola beočini (Beočin), Semicytherura slavonica (Slavonija), Moenocypris montenegrina (Crna Gora), Candona strumice (Strumica), Candona corinthi (Korint), Candona hvosnoica (Hvosno-srednjovekovni naziv za severni deo Metohije).

Ostrakoda (Ostracoda) su račići mikroskopskuh veličina (0,4-1,5 mm). Najstariji predstavnici (iz kambrijuma, od pre 590 miliona godina) živeli su isključivo u morima, a tek od početka karbona (pre 360 miliona godina) naseljavaju i slatkovodne bazene. Njihove fosilizovane ljušturice sačuvale su se u morskim i jezerskim naslagama. Fosili ostrakoda su značajni za biostratigrafsko (stratigrafsko-paleontološko) raščlanjavanje sedimenata na najmanje odeljke, biostratigrafske zone i podzone, kao i za rekonstrukciju uslova i načina života u dubokoj prošlosti. Prisustvo ostrakoda u sedimentima ukazuje na mogućnost postojanja nafte na mestima gde su se nekada nalazila jezera ili duboki morski zalivi u kojima je voda imala znatno niži salinitet.

Zbirka fosilnih nižih kičmenjaka

Zbirka fosilnih nižih kičmenjaka objedinjuje fosilizovane ostatke riba, vodozemaca, gmizavaca i ptica. Jedna je od najmlađih u Prirodnjačkom muzeju jer je kao posebna zbirka izdvojena krajem 1999. godine iz fonda fosila kičmenjaka. Sadrži primerke sakupljane u poslednjih pedesetak godina sa nalazišta tercijarnih i kvartarnih fosila širom Srbije. Manji broj primeraka dobijen je razmenom ili kao poklon od drugih muzeja i pojedinaca iz zemlje i inostranstva. Primerci u zbirci pružaju dragocene podatke u otkrivanju promena karakteristika i sastava faune ovog područja tokom poslednjih petnaestak miliona godina.

Zbirka tercijarnih sitnih sisara

Zbirka je osnovana 1990. godine i obuhvata oko 5000 fosilizovanih ostataka (kosti i zubi) preko 100 vrsta sitnih sisara (Micromammalia) koji su u tercijaru (od oligocena do eopleistocena, pre oko 25-2 miliona godina), živeli na Balkanskom poluostrvu. Najzastupljeniji su fosili nađeni u miocenskim kopnenim i jezerskim naslagama u centralnoj Srbiji. Najstariji primerci u Zbirci potiču iz sedimenta okoline Velesa u Makedoniji, a najbrojniji su sa lokaliteta u Srbiji: Rekovac (Sibnica), Mionica (Vračevići), Kraljevo (Tavnik). Kako su zubi sisara, kao što su: slepi miševi, bubojedi, kunići i glodari veoma sitni, iz sedimenata u kojima su se sačuvali milionima godina izdvajaju se prosejavanjem kroz specijalna sita. Zbirka je od izuzetnog muzeološkog i naučnog značaja jer su svi primerci nađeni prvi put na našem području, a oligocenske vrste iz Ugljevika u Bosni i Hercegovini pripadaju endemičnoj fauni sa do tada nepoznatim rodovima. Sastavni deo Zbirke je i komparativni materijal glodara koji potiče sa nekoliko lokaliteta u Grčkoj i Turskoj. Deo Zbirke poslužio je za izradu monografije o rasprostranjenju i migraciji tercijarnih sisara Evroazije (Marković, Z. 2003: The Miocene small mammals of Serbia. In: Reumer, J. W. F. & Wessels, W., eds: Distribution and migration of Tertiary mammals in Eurasia) koju je izdao Prirodnjački muzej u Roterdamu.

Zbirka kvartarnih sitnih sisara

U Zbirci, koja je osnovana 1990, nalazi se preko 10000 primeraka osteoloških (kosti) i odontoloških (zubi) fosilizovanih ostataka preko 60 vrsta sitnih sisara (slepi miševi, bubojedi, kunići, glodari) koji su živeli u kvartaru (pre oko 180 hiljada godina do danas). Najveći deo materijala potiče iz Srbije (Lazareva pećina, Mandina pećina, pećina Vernjikica, pećina Vagica, Vrelska pećina, Venčac, Miroč itd.), ali i manji deo nađen u pećini Basam u Izraelu takođe je vredan deo Zbirke. Fosili su pronađeni u sedimentima koji su se tokom Ledenih doba (pleistocen, pre oko 180-11 hiljada godina) formirali u pećinama, potkapinama, vrtačama i lesnim naslagama, kao i rastapanjem breča (kosti uklopljene u krečnjak ili bigar). Kako su oblik i struktura zuba karakteristični za vrstu, najvredniji deo Zbirke predstavljaju njihovi fosilizovani ostaci jer omogućavaju najpouzdaniju identifikaciju pripadnosti određenoj vrsti. Zbirka je jedinstvena po zastupljenosti predstavnika većeg broja vrsta koje su živele u pleistocenu (pre oko 2 milion godina do pre 20 hiljada godina), od kojih su mnoge na ovim prostorima prvi put otkrivene, i svedoči o diverzitetu sisara Balkanskog poluostrva toga doba. Delovi Zbirke poslužili su za izradu mnogobrojnih naučnih radova, kao i doktorskih i magistarskih teza.

Zbirka tercijarnih krupnih sisara

Zbirka, osnovana 1895, obuhvata oko 7000 primeraka fosilizovanih kostiju i zuba krupnih sisara koji su tokom neogena (pre oko 25-1,8 miliona godina) živeli na prostoru Balkanskog poluostrva. Najbrojniji i za paleontološka istraživanja najznačajniji je materijal pronađen u Topličkoj kotlini i Brajkovcu (okolina Lazarevca), kao i kod Velesa (Makedonija). Provlađuju predsatvnici životinja iz stepskih predela kao što su izumrli srodnici današnjih hijena, slonova, konja, žirafa, jelena, antilopa i gazela. U Zbirci se nalaze i ostaci vrsta koje su prvi put otkrivene na našim prostorima što joj daje ne samo muzeološku, već i izuzetnu naučnu vrednost. U celiniZbirka je značajna za rekonstrukciju i tumačenje događaja i procesa u vremenu i prostoru.

Zbirka kvartarnih krupnih sisara

Zbirku čine fosilizovani ostaci krupnih sisara iz doba kvartara (pre oko 1,8 miliona godina do danas) nađeni na području Srbije. Osnovana je 1895, a najstarije primerke su sakupili prvi srpski prirodnjaci. Najveći broj od ukupno 8000 primeraka pripada sisarima (pećinski medved, pećinska hijena, mamut, jelen, bizon) koji su živeli u periodu pleistocena (pre oko 1,8 miliona godina do pre 10 hiljada godina), a njihovi ostaci (delovi skeleta i zubi) sačuvali su se u aluvijalnim i pećinskim sedimentima. Pored muzeološkog i edukativnog, Zbirka ima izuzetan naučni značaj jer svedoči o životinjama koje su u dalekoj prošlosti živele na prostoru današnje Srbije. Služi i kao baza za izradu magistarskih i doktorkih teza, kao i mnogobrojnih naučnih i stručnih radova.

ZDROJ:http://www.nhmbeo.rs/zbirke/geoloski_sektor.25.html#


Související články


Poslední diskuse k článku - 0 příspěvků celkem

přidej nový příspěvek

Zatím žádný příspěvek
můžete na tento článek reagovat jako první...


EnviWeb s.r.o. neručí a nenese zodpovědnost za obsah diskusních příspěvků, diskuse nemoderuje ani nerediguje. Diskusní příspěvky vyjadřují názor jejich autorů. EnviWeb s.r.o. si vyhrazuje právo odstraňovat diskusní příspěvky, a to zejména takové, které odporují dobrým mravům, porušují platné zákony ČR, poškozují dobré jméno serveru nebo obsahují neplacenou reklamu. Diskuse NEJSOU určeny pro dotazy na autory článků nebo redaktory EnviWebu.



Search
Partneři
ZmapujTo.cz
Fandíme EnviWebu
Výrobky a služby pro životní prostředí
Výrobky a služby pro životní prostředí
Partnerské časopisy
<< Předchozí Následující >>



Doporučujeme: Ekologove.cz - ekologie v každodenní praxi, EnviMarket.cz - nabídka výrobků a služeb, ZmapujTo.cz - hlášení podnětů od občanů, Nazeleno.cz - úspory energie, Inspirace v bydlení, Cena elektřiny, Dřevěné brikety, Palivové dřevo, Palivové dřevo, Palivové dřevo, Palivové dřevo, Palivové dřevo, Palivové dřevo


Enviweb s.r.o. využívá zpravodajství ČTK, jehož obsah je chráněn autorským zákonem.
Přepis, šíření či další zpřístupňování tohoto obsahu či jeho části veřejnosti,a to jakýmkoliv způsobem, je bez předchozího souhlasu ČTK výslovně zakázáno.
Copyright (2008) The Associated Press (AP) - všechna práva vyhrazena. Materiály agentury AP nesmí být dále publikovány, vysílány, přepisovány nebo redistribuovány.
Toplist